Švedska će 12 godina pre roka ispuniti cilj za obnovljivu energiju

Izvor: euractiv.rs

Švedska pravi velike korake u izgradnji kapaciteta za proizvodnju energije iz obnovljivih izvora i analitičari veruju da će ta nordijska zemlja ciljeve za 2030. ostvariti već 2018. godine, ponajviše zahvaljujući vetroelektranama. I dok nevladine organizacije smatraju da se nijedna evropska zemlja ne trudi dovoljno u borbi protiv klimatskih promena, švedske ambicije su impresivne u poređenju sa drugim članicama EU.

Read more: Švedska će 12 godina pre roka ispuniti cilj za obnovljivu energiju

Promena klime "seli" drveća


Nova naučna studija pokazuje da je toplija i vlažnija klima doprinela da se desetine vrsta drveća sa istoka SAD spontano sele ka severu i zapadu. Istraživači su izračunali da se u poslednje tri decenije 86 vrsta drveća sa istoka SAD, sa oboda svojih staništa, prosečno preselilo više od 40 kilometara ka zapadu i više od 30 kilometara ka severu. Uporedo izumire drveće izniklo južno i istočno od tih staništa. Na primer, istočni beli bor (Pinus strobus, Vajmutov bor) "otišao je" 130 kilometara ka zapadu. Ta studija kaže da je promena klime najveći među uzrocima koji vode do te promene. Izveštaj o tome je u sredu objavljen u časopisu "Sajens advansis" (Science Advances).

Izvor N1

Za pet dana na Everestu skupljeno četiri tone đubreta

Radnici i volonteri sakupili su četiri tone djubreta sa severne, kineske strane Mont Everesta u prvih pet dana operacije čišćenja, saopštili su danas državni mediji.
Lokalna vlada Tibeta organizovala je stanice za sortiranje, reciklažu i uništavanje otpada, koji uključuje konzerve, plastične kese, gorionike, šatore, boce sa kiseonikom i drugu opremu za planinarenje, javila je novinska agencija Sinhua.
Operacija čišćenja, koja će trajati devet dana, počela je u subotu i najviše je usmerena ka stazama i mestima za postavljanje kampova izmedju 5.200 i 6.500 metara nadmorske visine.
Delovi Everesta nalaze se u Kini i Nepalu. Svake godine oko 60.000 planinara i vodiča poseti kinesku stranu planine, koju ova zemlja naziva njenim Tibetanskim imenom Komolangma.
Na strani Nepala, organizatori planinarskih ekspedicija počeli SU da šalju ogromne kese za djubre sa planinarima, kako bi tokom prolećne sezone prikupljali djubre da bi ga kasnije helikopterima prebacivali u bazni kamp.

Alarmantni znaci klimatskih promena

Povećanje temperature, koncentracija ugljen-dioksida, rast nivoa mora i povlačenje glečera jasni su znaci da je globalno zagrevanje jače nego ikada, što će biti tema sastanka o sprovodjenju Pariskog klimatskog sporazuma u ponedeljak u Bonu.

Temperature na planeti su 2016. treći put zaredom oborile rekorde sa oko 1,1 stepen Celzijusa više nego u predindustrijskoj eri, saopštila je Svetska meteorološka organizacija. U 21. veku 16 od 17 godina spada u najtoplije otkako je 1880. otpočelo merenje.
Površina pod ledom na Arktiku je tokom leta 2016. bila manja nego ikada, a u nekim oblastima Rusije temperatura je za šest ili sedam stepeni bila veća od uobičajene.

Na drugoj strani Zemlje, Antarktik je tokom proleća na južnoj hemisferi izgubio više od dva miliona kvadratnih kilometara izmedju 2010. i 2016. Na planinama alpskog tipa glečeri su u povlačenju već 36. godinu zaredom. Koncentracija glavnih gasova staklene bašte, ugljen-dioksida, metana i azot-oksida su u 2016. dostigli najviši nivo, a ugljen-dioksid je u 2015. prešao granicu od 400 čestica po milionu na globalnom nivou i ta tendencija se nastavlja.

izvor ZELENA SRBIJA

Read more: Alarmantni znaci klimatskih promena

Morževima i karibuima preti izumiranje na kanadskom delu Arktika

Atlantski morž i karibu irvas u opasnosti su od izumiranja na kanadskom delu Arktika, upozorili su stručnjaci.
Komitet o statusu ugroženih vrsta u Kanadi koji se sastao u gradu Vajthors saopštio je da se broj ugroženih vrsta na severu Kanade popeo na 62. "Tokom proteklih decenija područje koje naseljava nekoliko hiljada arktičkih morževa se smanjilo i nastavlja da se smanjuje. Sa otopljavanjem i povlačenjem morskog leda povećava se njihov kontakt sa industrijom i turizmom", navodi se u izveštaju stručnjaka koji su preporučili da se obe vrste označe kao predmet "posebne brige".
Morž je jedinstven i posebno osetljiv na promene u okruženju, a važan je i Eskimima, i kao hrana i kulturološki. Čuveno krdo karibua u Kvebeku i Labradoru je za manje od 25 godina opalo sa više od 800.000 na samo nekoliko hiljada grla, naveli su stručnjaci.
Na pad broja karibua uticala je aktivnost ljudi kao i ubrzana promena klime na severu.

Izvor ZELENA SRBIJA

Nestaju automobili koji koriste dizel: U budućnosti će svi proizvoditi samo ekološka vozila!

Mnogi vozači imaju auto na dizel gorivo i dosta njih je godinama prešlo na takozvane “dizelaše” sabenzinaca zbog manje cene ovog goriva. Ipak, ispostavilo se da auto koji ide na dizel gorivo, možda nije baš najbolje rešenje. Pre svega, ovakav auto emituje sedam puta više štetnije gasove od ostalih vozila. Mnogi proizvođači su upravo zbog ovog razloga prestali da ih proizvode. Ipak, kao najveća mana se navodi zamrzavanje goriva na niskim temperaturama. Ti gasovi se poput otrova gomilaju u organizmu čoveka, i vremenom mogu da stvore ozbiljne zdravstvene probleme. Pežo 2008 Foto: Srbija Danas Do toga dolazi jer je dizel gorivo jedan od glavnih produkata prerade sirove nafte koja se destiluje. Pri tom procesu dolazi do oslabađanja vode koja se spušta na dno. Ipak, voda može da se infiltrira u gorivo na više načina. Recimo, prilikom jakih kiša, odnosno nepažnjom i transportom u kamionu-cisterni. Kao i uvek, prodavci, preprodavci, smislili su način i kako da zakinu na ovom gorivu. Jednostavno, sipaju vodu u gorivo i onda počinje muka za vlasnika kola. Iako su dizelaši lakši za vožnju, oni ipak nisu najbolje rešenje. Zbog štetnih gasova mogu da vas otruju, a muke sa novcem nikad ne prestaju.

Izvor: SRBIJA DANAS

„Sat za našu planetu“

U subotu, 25.marta, u 20:30 časova po lokalnom vremenu, stotine miliona ljudi iz više od 170 država solidarno će isključiti svetla u okviru akcije „Sat za našu planetu“ koju organizuje WWF - Svetski fond za prirodu. Širom sveta pojedinci, kompanije i Vlade ujediniće se u ovoj akciji, izražavajući tako svoj stav o problemu klimatskih promena, uz snažnu poruku da je moguće preduzeti konkretne mere protiv globalnog zagrevanja. Svetski fond za prirodu poziva sve gradove i opštine da se uključe u akciju tako što će od 20:30 do 21:30 časova isključiti javnu i dekorativnu rasvetu koja osvjetljava glavne znamenitosti grada ili trgove. Jedan sat koji provodimo u mraku trebalo bi da posluži kao podsetnik da je neophodno osigurati održivu budućnost naše planete. Globalna akcija „Sat za našu planetu“, u svetu poznata kao Earth Hour, obeležiće se na svih šest kontinenata. Od 2007. godine u akciju su se uključila brojna preduzeća, organizacije, vlade i stotine miliona ljudi u više od 7.000 gradova širom sveta.

Izvor: EKO BALANS

    

      

Eko kalendar

Eko škola

Vesti iz sveta

Anketa

Copyright (c) Site Name 2012. All rights reserved.
Designed by olwebdesign.com