Naša deca bi ovih životinja mogla da se sećaju samo sa starih fotografija

 Tigar

Izvor: www.blic.rs

 

Uprkos naporima boraca za očuvanje životne sredine, sve više životinjskih vrsta se nalazi pred izumiranjem. U 20. veku su sa planete nestali tasmanijski tigrovi, zlatne žabe, arapski nojevi, karipske foke, Honšu vukovi i mnoge druge životinje. Evo kojih bismo životinja do kraja 21. veka mogli samo da se sećamo na osnovu starih fotografija.

U poslednjih sto godina nestalo je 97% tigrova koji žive u divljini, a za isti vremenski period je nestalo čak 93% njihovog prirodnog staništa. Procenjuje se da je u divljini ostalo samo još 3.200 ovih veličanstvenih životinja.

Read more: Naša deca bi ovih životinja mogla da se sećaju samo sa starih fotografija

Poslednji dan juna duži za sekund

 

izvor: Beta

Medjunarodna organizacija zadužena za nadgledanje rotacije Zemlje saopštila je u Parizu da će 2015. godina trajati jedan sekund duže.

- Utvrdjeno je da će 30. jun 2015. godine trajati sekund duže i da će tog dana vreme biti označeno sa 23.59 na 23.60 pa tek onda 24.00 - navodi se u saopštenju i dodaje da će dan umesto 86.400 sekundi imati 86.401 sekund. Organizacija je navela da ta “prestupna sekunda” ima za cilj bolje usaglašavanje gradjanskog (srednjeg) vremena koje koristimo i univerzalnog vremena koje se računa na osnovu rotacije Zemlje. Ta vrsta podešavanja je česta. Od 70-ih godina bilo je oko 20 prestupnih sekundi koje se obično dese 30. juna ili 31. decembra. - Prestupna sekunda se dogodila 30. juna 2012. godine iz istih razloga, ali je tada izazvala brojne kompjuterske greške i tehničke probleme jer računari koriste Mrežni protokol za vreme (Network Time Protocol) koji sinhronizuje gradjansko vreme sa kompjuterskim satom – navodi se u saopštenju i dodaje da su se tog dana neki kompjuteri “jednostavno zbunili”.

Menja se magnetno polje Zemlje

Izvor B92

satnews.com

Prvi niz slika visoke rezolucije koje su napravili ESA sateliti Swarm otkriva da se u magnetnom polju koje štiti našu planetu nedavno dogodila velika promena.

Lansirani u novembru 2013. Swarm sateliti nude sasvim novi uvid u složeno funkcionisanje Zemljinog magnetnog polja koje nas čuva od "bombardovanja" kosmičke radijacije. Merenja tokom poslednjih šest meseci potvrđuju opšti trend slabljenja polja, a najveće opadanje njegove snage primetno je nad zapadnom hemisferom. Međutim, u drugim delovima, poput južnog Indijskog okeana, magnetno polje je ojačalo od januara. Poslednja merenja takođe potvrđuju pomeranje magnetnog Severa ka Sibiru.

Ove promene zasnovane su na magnetnim signalima iz Zemljinog jezgra. Tokom narednih meseci naučnici će analizirati podatke, kako bi otkrili i druge faktore koji stoje iza promena. To će pružiti uvid u mnoge prirodne procese; od onih koji se odvijaju u samom srcu naše planete, do onih koje pokreće solarna aktivnost. "Početni rezultati su dokaz moći Swarma", kaže Run Flobergagen, menadžer misije Swarm Evropske svemirske agencije. Oni su predstavljeni na Trećem naučnom sastanku Swarm u Kopenhagenu.

 

Ekologija u 2014. godini

Protekla 2014. godina obilovala je vestima iz ekologije i zaštite životne sredine. Nažalost s bozirom da je ugroženost prirode jako velika ekološke vesti su uvek jako Jovana Arsović je napravila kratak pregled tih vesti.

**** Na početku 2014. Godine najavljivalo se da će Srbija morati da prati i kontroliše emisiju gasova sa efektom staklene bašte i da od 2015. pod lupu stavi 130 industrijskih postrojenja, ukoliko želi da postane deo evropske porodice. Najobimniji deo evropske regulative, posle poljoprivrede, odnosi se na ekologiju i zaštitu životne sredine, tako da Srbiju čeka veliki posao u procesu harmonizacije nacionalnog zakonodavstva sa evropskim, pričalo se u januaru 2014. Osim toga, dugotrajne pripreme još se više usložnjavaju činjenicom da evropski zakonodavci ažuriraju planove za smanjenje emisije štetnih gasova i ubrzavaju njihovo sprovođenje usled klimatskih promena koje izazivaju suše, olujne kiše, visok nivo mora, pa i uragane i tajfune velike razorne moći. Kako navodi časopis Privredne komore Srbije "Novi korak", predstavnici vlada EU sastali su se krajem novembra 2013. Godine u Varšavi na godišnjem skupu o klimatskim promenama da bi pronašli način da ograniče globalno zagrevanje na dva stepena Celzijusa iznad nivoa od pre industrijske revolucije. Da bi se ovo ostvarilo, učesnici skupa u Varšavi pripremaju novi međunarodni sporazum o klimi za 2015, koji bi trebalo da stupi na snagu 2020. godine. Srbija bi do dana ulaska u EU morala da ispuni sve obaveze iz oblasti zaštite životne sredine, a za to će, kako se predviđa, morati da utroši oko 10 milijardi evra.

**** Svetski ekonomski forum objavio je sredinom januara prošle godine izveštaj o globalnim rizicima koji su nam pretili u 2014. godini. Na listi su se našli oni finansijske i ekonomske prirode, ali je velik broj i onih vezanih uz ekologiju i klimatske promene. Pre svega se govorilo o nestašici vode, kao posledici lošeg upravljanja ionako skromnim zalihama, ali i kao posledici prevelike kompetitivnosti na tržištu . Konstatovano je da svet nije spreman ni na prilagođavanje klimatskim promenama.

Read more: Ekologija u 2014. godini

    

      

Eko kalendar

Eko škola

Vesti iz sveta

Anketa

Copyright (c) Site Name 2012. All rights reserved.
Designed by olwebdesign.com