Hibrid mrkog i polarnog medveda uspešno zbrinut u specijalizovano prihvatilište u Švajcarskoj

Izvor: ekologija.gov.rs

Zahvaljujući uspešnoj saradnji Ministarstva zaštite životne sredine, međunarodne nevladine organizacije Četiri Šape (Vier Pfoten) i Zoološkog vrta Palić, mužjak hibrida mrkog i polarnog medveda (Ursus arctos x Ursus maritimus), koji je 2017. godine trajno oduzet sudskom presudom nakon zaplene pokrajinske inspekcije za zaštitu životne sredine u Srbobranu krajem oktobra 2016. godine, zbrinut je juče u specijalizovanom prihvatilištu za medvede u mestu Arosa, u Švajcarskoj.

U utorak (2. jula), medved je sediran u ranim jutarnjim satima u Zoološkom vrtu Palić i nakon detaljnog veterinarskog pregleda utovaren u transportni kavez za put od preko 1,400 kilometara. Medved je transportovan specijalnim vozilom NVO Četiri Šape za transport divljih životinja. Nakon 28 sati vožnje, po prispeću u Arosu, kavez sa medvedom je morao biti transportovan skijaškom gondolom do samog prihvatilišta, obzirom da je njihova ukupna težina  bila preko pola tone. Hibrid mrkog i polarnog medveda iz Srbije je prvi stanovnik novog prihvatilišta u Arosi, čije je zvanično otvaranje planirano u avgustu ove godine.

Ovaj medved je duži niz godina boravio u zatočeništvu u Srbobranu u prostoru ispod svakog propisanog minimuma, odnosno u metalnom kavezu koji je bio 2,4 metra dužine, 1,2 metra širine i 1,2 metra visine. Krajem oktobra 2016. godine medved je oduzet i izmešten u Zoološki vrt Palić, kao mera hitnog zbrinjavanja dok se ne pronađe optimalno rešenje. U prihvatilištu za medvede u Arosi medved sada ima na raspolaganju unutrašnji prostor od preko 300 kvadrata i spoljašnji prostor od 1.6 hektara.

Ovaj primerak hibrida mrkog i polarnog medveda rođen je u zatočeništvu u Srbiji 2006. godine. Obzirom da u datom periodu nisu postojale odredbe u nacionalnim propisima koje bliže regulišu držanje divljih životinja u zatočeništvu, nekontrolisano razmnožavanje ovakvih životinja u sklopu zooloških vrtova je neretko dovodilo do toga da one brzo postanu višak i završe u neodgovarajućim uslovima, kao što su cirkuske menažerije i privatno vlasništvo.

Zbog neodgovornosti držalaca divljih životinja, a posebno opasnih divljih živoitnja, vrlo često dolazi do situacija u kojima se divlje životinje drže u neodgovarajućim uslovima, što pored ugrožavanja same dobrobiti životinja često predstavlja i veoma ozbiljnu opasnost po bezbednost ljudi. Propisi kojima se bliže definišu uslovi za držanje divljih životinja u zatočeništvu, uključujući i ograničenja, odnosno zabrane držanja pojedninih vrsta divljih životinja, propisani su 2010. godine. Zabrana držanja pojedinih vrsta divljih životinja u zatočeništvu, osim u sklopu zooloških vrtova i nekoliko drugih izuzeća, odnosi se pre svega na divlje životinje koje mogu biti opasne po ljude, što podrazumeva životinje poput krupnih zveri, majmuna, otrovnih zmije i slično.

Svi medvedi, odnosno životinje koje pripadaju porodici Ursidae, zaštićeni su Konvencijom o međunarodnom prometu ugroženim vrstama divlje faune i flore (CITES) i nacionalnim propisima, a mrki medved (Ursus arctos) ima status strogo zaštićene vrste u Republici Srbiji.

    

      

Eko kalendar

Eko škola

Vesti iz sveta

Anketa

Copyright (c) Site Name 2012. All rights reserved.
Designed by olwebdesign.com