Mrtva reka tece kroz Kragujevac

 

Mislim da se glavnoj reci grada Kragujevca ne daje dovoljan značaj.Kaže se da grad koji nema reku nije grad.Nisam siguran da bismo se mi mogli ponositi našom rekom jer je u narodu poznata i kao "mrtva reka".Razmišljao sam koliko se malo pažnje pruža jednoj ovakvoj prirodnoj pojavi, ipak je to najveća reka koju naš grad "ima".Mislim da bi trebalo da obratimo pažnju na nju i razmislimo šta se sada dogadja sa njom, i odlučio da uradim jedno istrazivanje:

Lepenica, je najveća i najznačajnija reka grada Kragujevca. Izvire na Gledićkim planinama kod brda Stolice u Goločelu, a uliva se u Veliku Moravu kao leva pritoka kod Miljkovog manastira. Dužina toka Lepenice je 48 km. Ranije je dužina toka iznosila 60 km jer je Lepenica tekla uporedo sa tokom Morave pored Lapova i Markovca. Međutim, od velike poplave 1897. godine, ona je kod Rogota skrenula tok prema istoku. Time je skratila prvobitni tok za 12 km.

 

Lepenica ima 4. stepen zagadjenosti, što znači da se u njoj mogu zadržati samo bakterije i drugi mikroorganizmi.Ni jedna biljka ili životinja ne krasi ovu reku, osim periodično(obično leti) poneko pače.
Lepenicu zagadjuju mnoge fabrike, ali i nesavesni gradjani.Počeću sa fabrikama:
Uz celu obalu se stvaraju divlje deponije, a posebno je kritičan tok kroz "Zastavu".U sklopu sistema "Zastava" ima 11 postrojenja za preradu otpadnih voda, ali nijedno od njih ne radi jer nema novca za njihovu popravku.Zbog lakiranja automobila, Lepenica je menjala boju od bele, preko zelene do crvene,godinama u nazad.To se poslednjih godina u velikoj meri smanjilo, jer je proizvodja automobila manja i lakovi i farbe se samo preradjuju, neispuštajući u reku.
Pored "Zastave", reku zagadjujui drugi objekti poput: “Energetika” i “Zastava oružje”, koje ispuštaju otpadne vode u kolektore kanalizacije bez prethodnog prečišćavanja. U tim vodama ima teških metala, najviše gvožđa, nitrata, nitrita, hlorida.
Zagađivači Lepenice su i privatna preduzeća (proizvođači boja, raznih hemijskih preparata, štamparije, mlekare, klanice, perionice), koji otrove ispuštaju u otvorene vodotokove, koji se potom preko pritoka ulivaju u Lepenicu.
Pored fabrika, Lepenicu zagadjuju i gradjani, koji nisu prikljuceni na gradsku kanalizaciju, već otpadne vode iz domaćinstava ispuštaju direktno, u Lepenicu ili posredno, u njene pritoke(Dračka reka, Divostinski potok, Erdoglijski potok, Sušički potok, Petrovačka reka i Cvetojevački potok, Grošnička reka, Ždraljicu, Bresnički potok i Kormanski potok).


Sve ove vode prolaze kroz gradsko centralno postrojenje u Cvetojevcu,ali ono nije u mogućnosti da ih prečisti i ispusti na nivou dozvoljenih parametara.
Postoji 5 stepena zagadjenosti voda, od kojih Lepenica ima 4., dok u vodama 5 stepena kvaliteta ne mogu opstati ni bakterije.Voda Lepenice je zagađena u toj meri da se ne može koristiti ni u koje druge svrhe sem za plovidbu i hidroenergetiku.
Jedino rešenje koje ja vidim je podsticaj grada da se na fabrikama postave filteri, i da se osposobi sto je više moguće postrojenja za prečišćavanje vode.
U koliko biste pogledali razvoj reka u nekim svetskim metropolama,videli biste da je reka Temza (London,Ujedinjeno Kraljevstvo) u XIX veku (period nagle industrijske razvijenosti, i enormno brzim razvojem fabrika) takodje imala stepen zagadjenosti vode 4.Dolazak železnice i razvitak drumskog saobracaja je znatno doprinelo čišćenju reke, pored filtera postavljenih na fabrikama, na kraju XIX i početkom XX veka, kada postaje primetan povratak živog sveta.Danas je stepen zagadjenosti Temze znatno manji.
U nekim zemljama koja izlaze na more postoji veći problem, jer se svi otvori ispustaju u svetsko more.U vidama se stvaraju naftne mrlje, koje predstavljaju ogroman problem životinjama vodenog sveta.Ako neka vidra, ptica ili riba potopi u mrlju, nafta zapusi sve spolje organe, i onemogućuje rad osnovnih organa, iz čega sledi smrt životinje.Ako je previše takvih slučajeva, dolazi do izumiranja vrste, što može poremetiti lanac ishrane i izazvati ozbiljan disbalans u prirodi(može povući za sobom izumiranje druge vrste, koja se isključivo hranila tom vrstom).

Autor: Darko Marjanović

    

      

Eko kalendar

Eko škola

Vesti iz sveta

Anketa

Copyright (c) Site Name 2012. All rights reserved.
Designed by olwebdesign.com