Intervju Dalibor Protić

 

Далибор Портић,потпреседник удружења за заштиту  и одгој ситних животиња Штиглић Крагујевц

1.       Које су птице најбројније у Крагујевцу?

Што се тиче бројности птица у Крагујевцу  најбројнија  фауна Србије односно фауна Европе  су    дивље птице међу којима су првенствено  штигљићи, анифлани, цизлани све више има  дивљих  голубова који су  стационирани по  граду.

 

2.       Колико је популарно међу Крагујевчанима да држе птице као кућне љубимце?

 

Изузетно је популарно, бар у последње време. Што се тиче дивљих птица односно шумских птица постоје закони који регулишу држање тих птица.  Они су у последње време  све ригорознији.  Крагујевчани се све више одлучују за   птице које могу да се  држе у заточеништву. То су првенствено канаринци разних раса и наравно папагај као  и остале птице.  У држању дивљих  птица фауне Србије и Европе мора да се придржавају  одређених закона које је преписала  Република Србије.

 

 

3.       Колико на птице утиче то што су затворене у кавезу?

 

Што се тиче дивљих птица, ако су већ излежене у  затвореништву и  поседују већ тај родовник и  прстен   оне су навикле.  Оне не би могле да се издрже  у словима спољне средине односно природи. Њима је кавез једино уточиште.  Што се то тиче дивљих птица које су ухваћене  наравно да лоше утиче, посебно  кавез малих димензија, али  ако им се удели довољан простор да оне могу  слободно  да  лете и имају иоле услова као у природи  онда није никакав проблем.

 

4.       Да ли има  угрожених птица на нашим просторима за које када се ухвате уследи велика казна?

 

То су  птице које су заштићене ЦИТЕС-овом листом. Та листа важи и у целом свету и у  Европи, па и код нас. Углавном су то разне врсте орлова, као и штиглице и злан у Србији. Прошле  године је наше удружење имало  прилику да спасе  једну врло ретку  врсту  орлова. У питању је орао мушичар за кога  ни ми нисмо  знали  да постоји  на нашим  просторима.  Све се одиграло у Аранђеловцу, на планини Букуљ  где  је орао преузет односно спашен. Није могла да лети ни да хода, јер је  био  изморен,  па смо га однели код овлашћеног  ветеринара у Чачку  где је рехабилитована. Сада је враћена у парк Палић да би се боље рехабилитовала и евентуално вратила у природу.

 

5.       Како  љубитељи птица могу постати Ваши чланови  и поред Вашег удружења која су то још  удружења у којима се могу учланити?

Постоји још пар удружења за  која могу да кажем  да су мање активна од нашег. Можда   има два удружење које се базира на одгоју птица, али  за заштиту дивљих птица фауне Србије  и Европе за сад постоји само наше удружење.  Свако може да постане наш члан, али само чланство не подразумева да он буде само члан на папиру. Имамо разно разне пројекте што се тиче заштите животиња и самих птица. Зимис смо имали пројекат који је био везан за прихрана  птица, као и за постављање кућица. У том пројекту су учествовали сви чланови као и основци  који су гледали и учили од старијих како се врши прихрана  дивљих птица као и постављање кућица.

 

 

 

 

 

    

      

Eko kalendar

Eko škola

Vesti iz sveta

Anketa

Copyright (c) Site Name 2012. All rights reserved.
Designed by olwebdesign.com