IntervjuiIntervjui

Oživljavanje otpada

1. Glavna poruka na temu sakupljanja i na kreativan način “oživljavanja” otpada bila bi ta da bi svako od jedne bačene tegle, mogao napraviti vazu za cveće, ili da od odbačenog parčeta drveta, možemo napraviti efikasan i inovativan sto za dvorište, kao i odbačeni kamen sa gradilišta koji bi mogli prelepo “posaditi” pored cveća u bašti.

2. Čitaoci bi na efikasan i na inovativan način naučili kako postupati sa otpadom i materijalima koji više ne ulaze u funckiju za koji su primenjeni. Pored mnoštva kreativnog rada sa otpadom, štitimo kako naš ekosistem u kome živimo, tako i svet na globalnom nivou.

3. Znanja kao što su održivi razvoj, zaštita životne sredine, kako unaprediti svoju okolinu i dom, koristeći otpad koji se može pretvoriti u funkcionalan predmet, materijal ili ukras, kako drugima preneti znanja, kako sa malo truda, možemo postići mnogo... bila bi neka od osnovnih znanja koja bi uveliko pomogla i unapredila svest kako kod mlade, tako i kod starije populacije društva.

4. Mnoge originalne i korisne stvari mogu se napraviti od materijala koji više nemaju funkciju, barem onu za koju su primenjeni. Pored svega interesantnog i zanimljivog u oživljavanju starih odbačenih predmeta i materijala, čuvamo i životnu sredinu. Ovim malim koracima u zaštiti životne sredine, oživljavamo i štitimo veliki ekosistem u kojem i živimo.

5. Informacije kao što su: Statistige u gradu, statistike u državi i statistike na globalnom nivou. Bez osnovhih informacija, procenata, statistika i šema ne bi mogli imati uvid u sveobuhvatan rad za sve vreme angažovanja na zadate teme. Primer za ovo je da procenat rasta ili opadanja u nagomilavanju smeća u gradu, prenatrpanost deponija, kako se svakim danom dela na otklanjanju prenatrpanosti i stvaranju divljih deponija.

6. U Srbiji postoje organizacije i ljudi koji od otpada stvaraju umetnička dela, pokazivajući nove vidove efikasnosti otpada, ali na žalost nisu javno, novinski ili na druge vidove javnog izražavanja upečatljivi. Mnogi od njih imaju svoje originalne i kreativne ideje koje prezentuju u mogućnosti koja im nalaže. Mnoga izrađena dela i predmeti od otpada, mogu se videti u nekim od umetničkih muzeja, izložbi, često i po umetničkim školama, fakultetima, neretko i u tržnim centrima. (Neke od ideja učesnika ovih ideja su haljine od odbačene folije smokija, čipsa, čokoladica..., skulpture od metala, elektronskih uređaja, starih dotrajalih malih aparata, kao i mnoštvo malih predmeta, tegli, flaša, drveta...)

Igor Jovanović

Intervju Dragana Zarkov

Milos:Koja deca,konkretno kojih razreda i kojih uzrasta imaju najrazvijenije ekolosko obrazovanje a koja najvecu zelju za obrazovanjem i samom zastitom zivotne sredine?

Dragana Zarkov:Po nasem obrazovanom sistemu je priredjeno da ekolosko obrazovanje u najvecoj meri imaju deca zavrsnih razreda zbog nasavnih predmeta i sadrzaja koji tada izucavaju,a najvecu zelju oni koji imaju najvise prilika da ucestvuju u nekim aktivnostima,ako je na primer u pitanju sadjenje cveca ili akcija ciscenja ,i mislim da deca kada vide sam ucinak svog rada ,onda raste zelja da urade jos nesto,jer nista ne radja bolje od uspeha,a uspeh je sam u sebi kad imamo cisto dvoriste i okolinu,A i ta sama zelja u velikoj meri zavisi od uloga porodice,porodica tu ima veliki znacaj ,jer deca najcesce i najbolje uce po modelu,odnosno ako u samoj porodici imaju clanove koji vode racuna o zastiti zivotne sredine,o reciklazi,higijeni i razvijenosti te ekoloske svesti,dete ce mnogo lakse usvojiti te obrasce ponasanja,jer jedno je kada se u skoli uci o tome,a drugo kada se u samom zivotu to primenjuje,tako da najvece ekolosko obrazovanje imaju deca zavrsnih razreda,a opet ta zelja moze da se razvije kod dece i od predskolskog perioda,kroz nize razrede pa na gore.

Intervju Dalibor Protić

 

Далибор Портић,потпреседник удружења за заштиту  и одгој ситних животиња Штиглић Крагујевц

1.       Које су птице најбројније у Крагујевцу?

Што се тиче бројности птица у Крагујевцу  најбројнија  фауна Србије односно фауна Европе  су    дивље птице међу којима су првенствено  штигљићи, анифлани, цизлани све више има  дивљих  голубова који су  стационирани по  граду.

 

2.       Колико је популарно међу Крагујевчанима да држе птице као кућне љубимце?

 

Изузетно је популарно, бар у последње време. Што се тиче дивљих птица односно шумских птица постоје закони који регулишу држање тих птица.  Они су у последње време  све ригорознији.  Крагујевчани се све више одлучују за   птице које могу да се  држе у заточеништву. То су првенствено канаринци разних раса и наравно папагај као  и остале птице.  У држању дивљих  птица фауне Србије и Европе мора да се придржавају  одређених закона које је преписала  Република Србије.

 

 

3.       Колико на птице утиче то што су затворене у кавезу?

 

Што се тиче дивљих птица, ако су већ излежене у  затвореништву и  поседују већ тај родовник и  прстен   оне су навикле.  Оне не би могле да се издрже  у словима спољне средине односно природи. Њима је кавез једино уточиште.  Што се то тиче дивљих птица које су ухваћене  наравно да лоше утиче, посебно  кавез малих димензија, али  ако им се удели довољан простор да оне могу  слободно  да  лете и имају иоле услова као у природи  онда није никакав проблем.

 

4.       Да ли има  угрожених птица на нашим просторима за које када се ухвате уследи велика казна?

 

То су  птице које су заштићене ЦИТЕС-овом листом. Та листа важи и у целом свету и у  Европи, па и код нас. Углавном су то разне врсте орлова, као и штиглице и злан у Србији. Прошле  године је наше удружење имало  прилику да спасе  једну врло ретку  врсту  орлова. У питању је орао мушичар за кога  ни ми нисмо  знали  да постоји  на нашим  просторима.  Све се одиграло у Аранђеловцу, на планини Букуљ  где  је орао преузет односно спашен. Није могла да лети ни да хода, јер је  био  изморен,  па смо га однели код овлашћеног  ветеринара у Чачку  где је рехабилитована. Сада је враћена у парк Палић да би се боље рехабилитовала и евентуално вратила у природу.

 

5.       Како  љубитељи птица могу постати Ваши чланови  и поред Вашег удружења која су то још  удружења у којима се могу учланити?

Постоји још пар удружења за  која могу да кажем  да су мање активна од нашег. Можда   има два удружење које се базира на одгоју птица, али  за заштиту дивљих птица фауне Србије  и Европе за сад постоји само наше удружење.  Свако може да постане наш члан, али само чланство не подразумева да он буде само члан на папиру. Имамо разно разне пројекте што се тиче заштите животиња и самих птица. Зимис смо имали пројекат који је био везан за прихрана  птица, као и за постављање кућица. У том пројекту су учествовали сви чланови као и основци  који су гледали и учили од старијих како се врши прихрана  дивљих птица као и постављање кућица.

 

 

 

 

 

07. APRIL- svetski dan zdravlja

Svetski dan zdravlja 7 april 2015godine se obeležava pod sloganom „Od njive do trpeze –zdravstveno ispravna hrana“ .

Pristup dovoljnim količinama zdravstveno bezbedne hrane predstavlja osnov za održanje života i očuvanje dobrog zdravlja .Nebezbedna hrana predstavlja hranu koja sadrži štetne bakterije ,viruse ,parazite ili štetne hemijske supstance .Bolesti povezane sa neispravnom hranom po svojoj prirodi obično su infektivne ili toksične.

Ljudi širom sveta svakodnevno obolevaju od hrane koju pojedu, a više od 250 poznatih bolesti prenosi se hranom.

Bolesti koje se prenose hranom su bolesti koje nastaju kao posledica konzumiranja kontaminirane hrane. Hrana je kontaminirana ukoliko su u njoj prisutni patogeni mikroorganizmi i/ili njihovi toksini

Godišnje se u Republici Srbiji kroz zakonom propisan epidemiološki nadzor registruje između 20.000 i 25.000 slučajeva obolevanja od bolesti koje se prenose hranom .

Read more: 07. APRIL- svetski dan zdravlja

    

      

Eko kalendar

Eko škola

Vesti iz sveta

Anketa

Copyright (c) Site Name 2012. All rights reserved.
Designed by olwebdesign.com