Nauči bolje da živiš

Nauči bolje da živiš Tokom posete gradu Hanoveru (Nemačka),jedne organizacije iz Kragujevca, učenici su kroz radionice naučili dosta novih stvari. Jedna od četri grupe imala je predavanje o reciklaži na kojem su naučili kako se reciklira u Nemačkoj i šta je to zanimljivo u toj državi. Takođe su čuli kako to ljudi utiču na reciklažu i očuvanju prirode, a i kako maloletnici, pored odraslih osoba, mogu zaraditi novac i kako ljudi u lošoj finansijskoj situaciji mogu da prezive. Da li i naša država ima nešto slično?

Stanovnici Nemačke u gradovima imaju uslove da recikliraju papir, plastiku, staklo, konzerve... Neki od njih u svojim domovima mogu da odvajaju đubre, ako nemaju vremena da odlaze do mesta gde se odvaja već navedeni otpad, i opet uraditi nešto lepo i korisno za svoju okolinu. Na slici ispod možete pogledati kako oni to rade.

Ako imate volju i želju i vi takođe možete odvajati otpad ako vaše komšije, prijatelji i rodbina neće. Vama to donosi dobro, zdravije i lepše se osećate i živite, a dobijate i đubrivo i može biti korisno ako vam je potrebno. Zanimljivo je što đubretari u Nemačkoj neće vam pokupiti džak koji je namenjen za papir ako se u njemu nađe papir i na primer kora od banane, takođe isto i u džaku za plastiku ako se nađe nešto što nije plastika neće pokupiti, to će vas sačekati ispred kuće. Još jedna zanimljivost što se tiče reciklaže i kako to i maloletna lica mogu zaraditi novac. Na flašama postoji posebna oznaka koja pokazuje da flašu možete vratiti praznu u prodavnicu i da dobijete novac. Ako nema oznake flaša se baca u kontejner za flaše od plastike ili stakla, a to zavisi od flaše. kontejneri za odvajanje flaša po boji.

Što se tiče novca zavisi od veličine flaše, ali nije to velika suma, osim ako ne odnesete velike količine. Za mene veliko iznenađenje su “ banke hrane”. Nikada nisam čula da negde postoji tako nešto. Šta je to tačno? Veće prodavnice šalju hranu, nedelju dana pred isticanje njenog roka, u manje posebne prodavnice gde kupuju ljudi u teškoj finansijskoj situaciji. Oni imaju kartice da mogu da uđu, a onda kupe potrebne stvari koje su pet puta jeftinije. Pred kraj imam zanimljivost koja je i mene oduševila i u jednom trenutku mi nije bilo realno to što čujem. Pitanje je bilo, koliko je potrebno nekom predmetu ili proizvodu da se rastvori u vodi. Na primer:  Plastična flaša- 450 god.  Šolja od stiropora- 50 god.  Šperploča- 1-3 god.  Pelena- 450 god. I za kraj pitanje na koje bi neko želeo da zna odgovor. Da li Srbija ima sličnosti i zajedničkih stvari? Na vama je da razmislite, a ako ne znate odgovor aktivirajte se i ponađite ga. Jedno je sigurno, a to je da nam je zajedničko što recikliramo, a koliko je to razvijeno u kojoj državi ostaje na vama.

Autor: Marta Janjić