Slepi miševi

 Prilikom poslednje posete članova CEOOR Hanoveru veoma impresivan je bio sastanak sa aktivistima za ekologiju koji posebno brinu o slepim miševima u Hanoveru. U starom bunkeru imaju neku vrstu bolnice za slepe miševe. Svi koji pronađu povređenog šišmiša mogu da zovu dobrovoljce i ovi slepi miševi biće dobro tretirani u starom bunkeru koji je ostao od 2. Svetskog rata.

Read more: Slepi miševi

Ostrvo NEUWERK

Nekada davno postojala je zemlja zvana Nemačka sa ostrvom na severu koji je tokom vremena promenio poziciju. Na ovom mestu priroda je odlučila da igra jedinstvenu igru sa mesecom, morem, ravnim područjem, vetrom i biodiverzitetom. Najveća važnost te igre je promena visoke i niske plime koja je vidljiva na svakih šest sati i 12 minuta. Promena visine vode je velika oko 3 metra, a obala je toliko ravna da postoji mogućnost da se u nekim oblastima može prepešačiti do 30 kilometara od obalske linije. Zašto je ovako? Plime su pokreti okeana uzrokovane gravitacionim silama meseca i suncem kroz udružene plimski talas. Plima utiče uglavnom na obalu.

Ime tog ostrva je Newark sa ukupnim površinom od samo 3 km2 i ovaj mali deo sveta je dom za mnogo različitih vrsta ptica i jedinstvenog načina života nacionalnom parku.

Zahvaljujući saradnji između CEOORA i JANUNA, srpska delegacija učenika imala je šansu da se poveže sa prirodom Neuwerka i otkrije svu njegovu lepotu.

Read more: Ostrvo NEUWERK

Zeleni zidovi

U Srbiji, niko ne bi došao na ideju da sadi po zidovima kuće. Tokom radionice, posetili smo BUND, nevladinu organizaciju, i tamo smo naučili šta znači posejati kućni zid sa biljkama za penjanje.

Zelena fasada služi za zaštitu zida, pošto manje kišnice, vetar i sunce dostigne do zida. Lišće štiti zidove kuće.

„Karlsrue Institut za tehnologiju" (KIT) je utvrdio da se zelenim fasadama može doneti značajno poboljšanje u urbanom vazduhu i gradskoj klimi (do 30%). Efekti uključuju senke i rashlađivanje u kući i životnoj sredini, filtrira i vezuje prašinu, i zagađivače vazduha.

Read more: Zeleni zidovi

Urbano baštovanstvo

Die Transition Town Movement (Tranzicijski gradski pokret) započeo je 2006. u Engleskoj. Odatle je brzo rastao i sada postoji u mnogim gradovima širom sveta. U Hanoveru postoji i Transtition Town Organization (Gradska tranzicijska organizacija). Ideja aktivista je da gradski život učine održivijim, koristeći manje energije i resursa, i samodovoljnim.

Read more: Urbano baštovanstvo

Klimatske promene i hrane

Gotovo 30 odsto antropogeih klimatskih promena je stvoreno proizvodnjom u poljoprivredi i hrani.

Učestvovali smo u neobičnoj radionici. Ona se ne odvija na fakultetu ili u školi. Bili smo u gradskom centru Hannovera, nasuprot Mekdonaldsa.

Šest crnih kockica pene se nalazi jedno pored drugog na asfaltu. Sve imaju različite veličine Onda se podeli 6 lutkica učesnicima. Lutke predstavljaju kilogram hleba, voća, povrće, govedine, jaje i mleko. Naš zadatak je da ih dodelimo na šest kockica. Veličina svake kocke simbolizira prosečnu količinu gasova staklene bašte koju uzrokuje proizvodnja, obrada, ambalaža i prevoz neke vrste hrana po kilogramu. Plastična jabuka simbolizuje voće uopšte, banana iz Paname, kao i jabuka iz vašeg regiona. Voditelj radionice bi sada mogao da postavi hranu na kocke u kratkom vremenu objašnjavajući razloge za to, ali da bi se napravio proces učenja više održiv, sada je na nama da postanemo aktivni. Razgovarali smo zajedno koji od šest odabranih namirnica manje-više štetno za klimu. Tokom donošenja odluka, postavljali smo sledeća pitanja:

Read more: Klimatske promene i hrane

Nauči bolje da živiš

Nauči bolje da živiš Tokom posete gradu Hanoveru (Nemačka),jedne organizacije iz Kragujevca, učenici su kroz radionice naučili dosta novih stvari. Jedna od četri grupe imala je predavanje o reciklaži na kojem su naučili kako se reciklira u Nemačkoj i šta je to zanimljivo u toj državi. Takođe su čuli kako to ljudi utiču na reciklažu i očuvanju prirode, a i kako maloletnici, pored odraslih osoba, mogu zaraditi novac i kako ljudi u lošoj finansijskoj situaciji mogu da prezive. Da li i naša država ima nešto slično?

Stanovnici Nemačke u gradovima imaju uslove da recikliraju papir, plastiku, staklo, konzerve... Neki od njih u svojim domovima mogu da odvajaju đubre, ako nemaju vremena da odlaze do mesta gde se odvaja već navedeni otpad, i opet uraditi nešto lepo i korisno za svoju okolinu. Na slici ispod možete pogledati kako oni to rade.

Ako imate volju i želju i vi takođe možete odvajati otpad ako vaše komšije, prijatelji i rodbina neće. Vama to donosi dobro, zdravije i lepše se osećate i živite, a dobijate i đubrivo i može biti korisno ako vam je potrebno. Zanimljivo je što đubretari u Nemačkoj neće vam pokupiti džak koji je namenjen za papir ako se u njemu nađe papir i na primer kora od banane, takođe isto i u džaku za plastiku ako se nađe nešto što nije plastika neće pokupiti, to će vas sačekati ispred kuće. Još jedna zanimljivost što se tiče reciklaže i kako to i maloletna lica mogu zaraditi novac. Na flašama postoji posebna oznaka koja pokazuje da flašu možete vratiti praznu u prodavnicu i da dobijete novac. Ako nema oznake flaša se baca u kontejner za flaše od plastike ili stakla, a to zavisi od flaše. kontejneri za odvajanje flaša po boji.

Što se tiče novca zavisi od veličine flaše, ali nije to velika suma, osim ako ne odnesete velike količine. Za mene veliko iznenađenje su “ banke hrane”. Nikada nisam čula da negde postoji tako nešto. Šta je to tačno? Veće prodavnice šalju hranu, nedelju dana pred isticanje njenog roka, u manje posebne prodavnice gde kupuju ljudi u teškoj finansijskoj situaciji. Oni imaju kartice da mogu da uđu, a onda kupe potrebne stvari koje su pet puta jeftinije. Pred kraj imam zanimljivost koja je i mene oduševila i u jednom trenutku mi nije bilo realno to što čujem. Pitanje je bilo, koliko je potrebno nekom predmetu ili proizvodu da se rastvori u vodi. Na primer:  Plastična flaša- 450 god.  Šolja od stiropora- 50 god.  Šperploča- 1-3 god.  Pelena- 450 god. I za kraj pitanje na koje bi neko želeo da zna odgovor. Da li Srbija ima sličnosti i zajedničkih stvari? Na vama je da razmislite, a ako ne znate odgovor aktivirajte se i ponađite ga. Jedno je sigurno, a to je da nam je zajedničko što recikliramo, a koliko je to razvijeno u kojoj državi ostaje na vama.

Autor: Marta Janjić

SAOBRAĆAJ KAO GLAVNI UZROK ZAGAĐENOSTI VAZDUHA U NEMAČKOJ

U okviru trogodišnjeg projekta "Eko info" organizacije CEOOR mladi novinari iz Kragujevca su proveli 8 dana u Hanoveru, gradu koji je proglašen za ekološku prestonicu Nemačke.Novinari su bili podeljeni u 4 grupe:otpad, klima i energija, biodiverzitet i volonterizam.Pored vremena za obilazak mnogih lepota ovog grada, izdvojeno je i vreme za posete raznih ogranizacija u zavisnosti od grupe kojj su pripadali.Ja sam pripadao grupi koja se bavila klimom i energijom, i mi smo posetili agenciju za zaštitu klime "Klimaschutzagentur". Pri poseti već pomenutoj agenciji primila nas je radnica koja nam je ispricala trenutnu zagađenost vazduha u gradu Hanoveru i opštini kojoj pripada.Naime, ova agencija se bavi problemima koji izazivaju bilo kakav negativan uticaj na klimu Nemačke.



Hanover je najzeleniji grad Nemačke, dosta ulažu u ekologiju, i trude se da održe što viši nivo.Stanovnici ovog grada su i više nego motivisani, što se dalo primetiti.Njihov najveći ekološki problem, koji pokušavaju da smanje jeste aerozagadjđenje.Aerozagadđenje (ili zagađenost vazduha) je sve češci i veći problem privredno razvijenih država, ali i onih koje su u razvoju.Počevši od Kine, koja čini oko 30 posto emitovanja ugljen dioksida na globalnom nivou, preko Srbije sa znatno manjom zagađenosti vazduha, do Nemačke sa minimalnom. Kada kažemo aerozagađenje pod tim pojmom podrazumevamo prisustvo hemikalija, čestica, bioloških materijala koji nanose štetu ili uzrokuju nelagodnost kod čoveka i drugih živih bića.Glavni uzroci zagađenosti vazduha su fabrike, elektrane i saobraćaj.Fokusiraćemo se na zagađenje koje proizvodi saobraćaj, kao i načine na koje se Nemačka "bori" sa time.

Veliki izvor aerozagađenja u gradu su automobili.Oko Hanovera, po obodu grada su izgrađena dva velika autoputa kojim dnevno prolazi ogroman broj automobila.Kako bi uticali na vozače da manje koriste svoje automobile za odlazak ili dolazak na posao, ograničili su maksimalnu brzinu u gradu na 30 km/h.U isto vreme počeli su sa dizanjem svesti o očuvanju životne sredine kroz zdrave stilove života, kao što je bicikla.U tome su otišli I korak dalje pa su po celom gradu jasno obeležene staze na trotoaru predviđene za kretanje biciklista.Na pojedinim mestima postavljeni su I stubovi koji na dnevnom ali I godišnjem nivou očitavaju koliko je prošlo bicikala.Da su motivisani da stalno povećavaju broj ljudi koji koristi ovo prevozno sredstvo govori I činjenica da su im prostori za parkiranje bicikli u gradu jasno obeleženi, predviđeni I besplatni.

Takođe u gradu se može videti električni autobus na liniji 200 koji se kreće pomoću solarnih panela, i ne ispušta štetne gasove u okolinu.U gradu se vozi i manji broj elektricčnih automobila, ali je to zastupljeno u veoma malom procentu, za sada.Naredni projekat je da se u gradu postavi što više punjača za ovakve automobile. "Između dva zla uvek biram ono manje" glasi izreka koja je izgleda bila inspiracija Nemcima za sledeći projekat.Na osnovu činjenice da saobraćaj na vodi znatno manje zagađuje atmosferu, kroz Hanover je iskopan veliki broj kanala u kojima se odvija svakodnevni saobraćaj.Ovim je vožnja automobila smanjena u još većoj meri.

Autor: Darko Marjanović

    

      

Eko kalendar

Eko škola

Vesti iz sveta

Anketa

Copyright (c) Site Name 2012. All rights reserved.
Designed by olwebdesign.com