05. MART- dan energetske efikasnosti

Potreba za recikliranjem, korišćenjem obnovljivih i čistih izvora energije, kao i koncept održivog razvoja danas su sve prisutniji zbog želje da se očuva životna sredina. Energetska efikasnost, odnosno ušteda i pametno korišćenje energije kako bi se sprečilo globalno zagrevanje je nešto čemu svaki pojedinac može da doprinese. Na primer, ugasite svetlo u prostorijama u kojima ne boravite, zamenite obične sijalice štedljivim, isključite aparate koje ne koristite.

Srbija troši dvostruko više energije od svetskog proseka, a čak šest puta više od nekih zemalja Evrope, zbog čega nema mnogo razloga za slavlje na Svetski dan energetske efikasnosti. Tako je bar bilo 2012. godine. A da li se šta promenilo u ove tri godine teško je reći.

Za energetsku efikasnost važno je imati izolovane stanove, baviti se takozvanom zelenom gradnjom, koja podrazumeva uštedu oko 20 odsto energije, a pre svega podići svest građana o neophodnosti štednje energije.

Domaćinstva su najveći rasipnici, ali dosta energije se izgubi i u fabričkim halama i saobraćaju. Domaći propisi moraju se uskladiti sa zahtevima Evropske unije. 

Postoji nekoliko velikih razloga koji podstiču mere energetske efikasnosti, odnosno štednju energije:

1. ekonomsko-finansijski
2. velika primarna potrošnja energije
3. tehnički zastarela energetska rešenja
4. zaštita životne sredine

Mi ćemo se još jednom osvrnuti na one koji se tiču zaštite životne sredine: Zaštita životne sredine – se manifestuje kroz projekat energetske efikasnosti preko smanjenja emisije CO2 zbog poznatog efekta "staklene bašte" ali i drugih štetnih produkata sagorevanja, povlači potrebu supstitucija energenata. Predviđaju se obnovljivi izvori energije i to kako onih koji se nalaze u prirodi u celosti tako i delimično, a obuhvataju:

hidro, geotermalnu, solarnu, energiju vetra i biogoriva u koje spadaju:

- biogas, biodizel, bioetanol i biomasa
- proizvodi bijjeni aktivnostima u oblasti šumarstva (neiskorišćeno drvo, ostaci klada, panjeva i poludivljeg drveća)
- proizvodi iz oblasti poljoprivrede odnosno zemljoradnje, kao što su-slama, lišće, delovi voćaka, šećerna repa i trska, žitarice, biljke koje brzo rastu- repa, krompir, vrba, hibridni platan
- biorazgradivi otpad iz industijskog otpada prvenstveno od prehrambene i industije pića, odnosno gradskog otpada (papir i biljni ostaci)

TEKST PRIPREMIO: Nikola Čamagić